Restoran Stara Vajfertova pivara    Nikole Tesle br.2, 26000 Pančevo    062/764-910   staravajfertovapivara@gmail.com   Pon-sub: 09:00 - 22:00, Ned: 12:00-20:00

Pivara


Restoran Stara Vajfertova pivara

Fabrika piva je osnovana 12. januara 1722, osnovao ju je Abraham Kepiš, Jevrejin iz Požuna (Bratislava).
Pivara je počela sa radom već 22. maja 1722. Pivaru je 1847. Godine kupio Ignac Vajfert, te od tada krece zlatna epoha Pivarstva u Srbiji.
Ignac je u pivarskim centrima širom Evrope stekao stručnost,koju je primenio na svojim pivarama.
Đorđe Vajfert, sin Ignaca Vajferta, rodio se u Pančevu (15.07.1850.-12.01.1937.), a tu je i sahranjen.
Posle diplomiranja na Velikoj pivarskoj školi 1872. godine u Nemackoj, Đorđe se pridruzuje ocu u poslovima, ali i sam veoma ambiciozno otstvaruje uspehe u raznim privrednim sektorima, te je jedan od nauglednijih gradjana i industrijalaca tog vremena, a takodje najpoznatiji predstavnik svoje porodice.
Posle Drugog svetskog rata od 3. novembra 1946. godine Vajfertova pivara ulazi u državno vlasništvo, gde se i dalje odvija proizvodnja piva, sve do 1977 god.kada se pivara seli u novoizgradjeni objekat, a Stara pivara ostaje

prepustena zubu vremena i sakupljacima sekundarnih sirovina, do 1995 god. kada u urusenu gradjevinu ulazi priv.preduzece TMB Diamond i vrsi rekonstrukcije na delu pivare duz ulice Nikole Tesle.


Istorija pivovarstva u našem gradu

Istorija pivovarstva u našem gradu je veoma duga – nećemo preterati ako kažemo da je to jedna od prvih privrednih aktivnosti koje su uspostavljene nakon što je Austrija 1716. godine u ratu porazila Tursku, time okončala 164 godine dugu tursku upravu nad Banatom i zamenila je svojom upravom u ovom delu Evrope.
Već 12. januara 1722. godine, Abraham Kepiš iz Požuna (Bratislave) dobio je, na osnovu ugovora sa Zemaljskom administracijom u Temišvaru, licencu da otvori pivaru u Pančevu.
Radionica za proizvodnju piva bila je spremna da počne sa radom već 22. maja iste godine, a to što je tadašnji pojam pivara odgovarao dvema prostorijama u kojima se pivo kuvalo u buradima, ne utiče na činjenicu da se ova godina smatra godinom osnivanja preteče prvog industrijskog objekta u ovom delu sveta.
Zakupci pivare su se smenjivali sve dok nije postala privatno vlasništvo Sebastijana Kracajzena 1781. godine. Menjali su se i vlasnici sve do 1847. godine kada Ignac Hauzer prodaje pivaru Ignacu Vajfertu koji tek što se bio vratio sa vandrovanja.
Narednih sto godina (i neku više), koliko je pivara ostala u vlasništvu Vajfertovih bile su, sudeći po dostupnim izvorima, zlatan vek ove fabrike: preduzeće se neprestano razvijalo, modernizovalo, osavremenjavalo, kvalitet piva se poboljšavao, prodajna mreža širila, što je značilo da je posao napredovao, pa je i profit rastao.

Avers i revers medaljona Ignjaca Vajferta


Osim toga, Pivara nije imala samo privredni značaj – u sali su veoma često pančevačka humanitarna, ženska i umetnička društva, kao i druge organizacije, održavala dobrotvorne priredbe, sela, koncerte, pozorišne predstave i druge skupove, pa je Pivara imala i značajnu ulogu u međuratnom kulturnom životu naše varoši, kao jedno od najpopularnijih okupljališta Pančevaca. Nakon Ignacove smrti brigu o preduzeću preuzimaju naslednici, međi kojima i veliki dobrotvor, guverner Narodne banke Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, industrijalac i pionir modernog rudarstva u Srbiji, veki majstor masonske lože „Jugoslavija”, vrlo imućan i veoma ugledan čovek, jedan od najvećih muževa koje je naš grad dao, Đorđe Vajfert.
Preduzeće posluje kao „Pivara I. M. Vajfert” sve do 30. septembra 1936. godine, kada postaje deoničarsko društvo registrovano pod nazivom „I.M. Vajfert, pivara i fabrika slada D.D.”. Promena u statusu nije imala nikakve suštinske posledice jer su svi suvlasnici bili članovi porodice Vajfert. Đorđe Vajfert je preminuo januara sledeće, 1937. godine, u 87. godini i sahranjen je na Katoličkom groblju u Pančevu.
Na taj način izbegao je da bude svedok tragične sudbine koja je zadesila njegovu familiju i imovinu njegove familije desetak godina kasnije.


Nalepnica Vajfertovog božićnog piva


Pred kraj Drugog svetskog rata, pančevačka pivara je jedno kratko vreme, do februara 1945. godine nosila naziv „Vojna”, da bi nakon konfiskacije postala Narodna, 3. novembra 1946. godine. Od 1. januara 1964. godine posluje kao pogon u sastavu novoformiranog Poljoprivredno-industrijskog kombinata „Tamiš”, što znači da prestaje da samostalno posluje, gubi status pravnog lica i gasi žito-račun. septembra 1977. svečano je puštena u rad pivara na novoj lokaciji na Kotežu 2, čime je, posle više od više od 250 godina, prestala na ovom mestu proizvodnja piva po kome su se naši preci nadaleko čuli i po dobru spominjali.
U objekte u Ulici Nikole Tesle i na Keju Radoja Dakića uselilo se Trgovačko preduzeće „Metalurgija”, što je bila katastofalno loša odluka.
Da bi bilo oslobođeno što više prostora za skladištenje metalne galanterije, u to vreme su stare pivarske mašine i kotlovi sečeni u staro gvožđe i prodavani na kilo, pa je neodgovorno gazdovanje ovim prostorom ozbiljno ruiniralo već nedovoljno čuvane i održavane objekte.
Nakon izlaska „Metalurgije” iz ovog aranžmana, kompleks, praktično potpuno nezaštićen, postaje laka i primamljiva meta sakupljača sekundarnih sirovina i drvene građe.


Dragan Knežević / Facebook

Jedan od najstarijih restorana u gradu a i šire, sa odličnom atmosferom, pristupačnim cenama i fantastičnom kuhinjom.

Marko NIkolić / Facebook

Definitivno sve preporuke za Vas. Najbolji restoran u gradu. Prelep ambijent, atmosfera, ljubazno osoblje. Svaka čast.

Milan Lazić / Facebook

Vrhunska hrana, cene odlične, osobljen ljubazno, a atmosfera za pamćenje. Najsikrenije i najtoplije Vas preporučujem.


Restoran Stara Vajfertova pivara Adresa: Nikole Tesle br.2, 26000 Pančevo Telefon: +381 (0) 62 764 910